Saveti za vežbanje

Imati dobrog učitelja bubnjeva je uvek odlična stvar, naročito na početku. Potrebno je imati nekoga, bilo da je to škola ili privatni profesor, ko će nas usmeravati na početku, ukazivati na propuste i ispravljati greške. Otvorenost prema različitim muzičkim stilovima je takođe nešto što bih preporučio. Svi muzički stilovi su na neki način povezani, naročito što se ritma tiče. Što više znamo, to bolje za nas.

Veoma je važno ne samo šta vežbamo već na koji način to činimo.

1.     Strpljenje! Pre svega moramo biti strpljivi oko onoga na čemu radimo i što želimo da naučimo.Ništa ne može biti uvežbano preko noći. Takođe moramo biti spremni na to da neke stvari zahtevaju više našeg vremena od drugih. Žurba svakako nije način na koji ćemo nešto postići.Koncentrišite se na ono što radite.

2.     Vežbajte u sporom tempu. Jedino vežbajući sporo mi dozvoljavamo našem mozgu da prihvati informaciju i naše ruke / noge mogu da izvrše ideju ispravno. Tek kada ste dobro uvežbali određenu vežbu ili groove postepeno povećajte tempo. Takođe dobro znajte koji je sticking (raspored ruku) i sveukupni pokret pre nego što krenete u “veće brzine”.

3.     Budite relaksirani. Otpustite svaku tenziju iz vašeg tela. Ako smo napeti sve što budemo svirali zvučaće stegnuto i oštro. Potrebno je da sviramo tečno. To ne znači muljavo i bez energije. Sve treba da bude konkretno ali treba da teče kao podmazano.

4.     Obraćajte pažnju na greške. Koncentrišite se na ono što radite i ispravljajte greške koje eventualno napravite. Ponavljanje je dobro ali ako ponavljamo i greške onda nigde nismo dospeli. Sećam se jednog tipa iz srednje muzičke škole koji je svirao violinu. Jednom prilikom je vežbao oko 2 sata neki Paganinijev kapris. Problem je bio što je sve greške iznova ponavljao i što mu je intonacija konstantno bila loša. Proveo je dva sata vežbajući uzalud. Bolje je vežbati 20 minuta koncentrisano nego 5 sati bez ikakvog fokusa.

5.     Vežbajte uz metronom. Može biti prilično čudno u početku zato što niste naviknuti na njega. Može da bude prilično uznemiravajuće ili čak da vam smeta. Ali metronom treba načiniti svojim prijateljem što pre. Važno je zbog razvijanja vašeg unutrašnjeg smisla za “time” i tempo. Može biti korisno i za eventualne studijske situacije u budućnosti. I naravno, niko ne voli bubnjara koji usporava i ubrzava non stop.

6.     Budite organizovani. Imajte plan. Raspodelite vaše vreme za vežbanje tako da pokrijete sve oblasti na kojima ste hteli da radite.

7.     Šta vežbati. Uvek imajte plan šta ćete da vežbate. Radite na poboljšanju tehnike, na različitim gruvovima u različitim stilovima. Skidajte pesme za sledeću svirku, ili radite na svojima. Radite na koordinaciji. Ne mora se svakog dana vežbati sve što bi smo želeli. I naravno, ako već napravite plan..držite ga se.

8.     Dinamika. Vežbajte u različitim dinamičkim nivoima. Od tihog ka glasnom. Vežbajući tiho stičemo bolju kontrolu. Takođe vežbajte različite gruvove u različitim dinamičkim nivoima. Nekada je mnogo lakše svirati određene paterne ili ritmove glasno. No kad treba odsvirati tiho…to je sasvim druga priča ( obično bubnjari i uspore ). Poenta je da sve treba da zvuči potpuno isto i da ima isti intenzitet i “feel” bez obzira u kojoj se dinamici svira.

9.     Svirajte uz CD, Mp3 ili DVD. Svirajte uz vašu omiljenu muziku i bendove, Na taj način možete da, kopirajući vaše omiljene bubnjare, bolje uđete u suštinu određene svirke.Takođe možete nabaviti diskove ili knjige sa “minus one” opcijom ( muzika bez bubnjeva ) pa da svirate uz to.

10.  Slušajte muziku. Slušajte razne vrste muzike i učite šta je karakteristično za određeni stil. Vežbanje paterna i ritmova je jedna stvar, ali da bi razumeli svaki muzički stil, morate slušati što više diskova ( albuma Mp3-ja ili čega god ) da bi razumeli “feel”.

Muzika nisu samo note na papiru, niti je to matematika niti su to paterni. Da bi ste znali kako se neki stil svira…morate da ga puno slušate, a onda da imate priliku da ga puno svirate.